ZAČINSKO BILJE U ISHRANI

 

zacinsko bilje

 

ZAČINSKO BILJE U ISHRANI

 

U davna vremena, začini su bili privilegija bogatih, koji su ove aromatične biljke plaćali zlatom i svilom. Vremenom je začinsko bilje postalo dostupno i „običnim smrtnicima“. Pojedine vrste su prerasle u ključne simbole nacionalnih kuhinja. Srpska kuhinja ne može da se pohvaliti naročitom raznovrsnošću u svakodnevnoj upotrebi začina. Jeste da su kuhinje naših baka i mama mirisale na cimet, jer je pita od jabuka tradicionalno nezamisliva bez ovog začina. Slavsko žito je dobro tek kada se u njega naredna malo muskatnog oraščića. Neki kuvano vino neće ni da okuse ako u njega nije ubačen karanfilić. Pa ipak, većina srpskih domaćica (domaćina) uglavnom koristi samo biber i mlevenu papriku. Čak je i bosiljak, koji je vekovima poštovana biljka među Srbima, doskora korišćen uglavnom za pripremu čaja, inhalaciju ili verske obrede, a samo su ga retki dodavali u sos od paradajza.

Verovalo se da je za poboljšenje ukusa nekog jela dovoljno u njega staviti jednu kašiku univerzalnog začina, tipa Vegeta, začin C i slično. Nije se mnogo razmišljalo o tome da se radi o mešavini neznatne količine sušenog povrća i znatno većeg udela soli, natrijum glutaminata i drugih hemijskih supstanci sa famozne E liste. Tek u poslednje vreme, sa opštim promenama koje stižu kod nas, došli su i začini iz uvoza. Ima ih u raznim pakovanjima, raznih proizvođača, a tu su i oni koje možete sami uzgajati. Eksperimentišite i uživajte, jer pored toga što imaju izuzetan ukus i miris većina začina je veoma zdrava.